Knji­ga „Rav­no­te­ža” plod je du­go­do­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja Ba­ra­ni­na Dra­že­na Do­br­ko­vi­ća, „ne­u­mor­nog tra­ga­ča”. Ka­ko ka­že, na tom pu­tu tra­ga­la­štva i pro­na­la­že­nja od­go­vo­ra po­seb­no mu je bi­la zna­čaj­na po­moć „uči­te­lja” ko­je je sre­tao i ko­ji su ne­se­bič­no di­je­li­li svo­je zna­nje. On is­ti­če da je ova knji­ga bi­la nje­gov cilj i že­lja, i da se na­kon osam go­di­na ko­nač­no i po­ja­vi­la pred či­ta­o­ci­ma. Do­br­ko­vić pod­sje­ća da je knji­ga po­sve­će­na nje­go­vim ze­malj­skim an­đe­li­ma, si­nu Ivu i kćer­ki Eni, te knji­gu osta­vlja kao nje­gov „te­sta­ment” nji­ma.
– Ono što knji­ga nu­di je­ste pri­li­ka da se upo­zna­mo sa „še­mom” ljud­skog uma kroz pa­ra­bo­le i tek­sto­ve ve­li­kih umo­va, od drev­nih mu­dra­ca do na­uč­nih is­tra­ži­va­nja, ko­je nam olak­ša­va­ju sop­stve­no vi­đe­nje ži­vo­ta, a tu su i cr­te­ži ra­di ja­sni­jeg ra­zu­mi­je­va­nja istog. Tekst pred­sta­vlja spoj mog du­go­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja, te­o­ri­je i pre­u­ze­tih dje­lo­va iz pi­sa­nih ma­te­ri­ja­la auto­ri­te­ta, iz istih ili slič­nih obla­sti. Ak­ce­nat je na rav­no­te­ži ko­ja je pre­sud­na u ljud­skom biv­stvo­va­nju, jer sva­ka kraj­nost šte­ti. Na osno­vu ši­ro­kog op­se­ga is­ku­sta­va mo­že­mo do­ći do lak­šeg ra­zu­mje­va­nja ži­vot­nih si­tu­a­ci­ja – ka­že Do­br­ko­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da su u ovom tek­stu „pred­sta­vlje­ne broj­ne teh­ni­ke i prav­ci usmje­re­ni ka jed­nom istom vr­hu, ko­ji sam te­sti­rao na se­bi, a ka­sni­je i svo­jim po­la­zni­ci­ma”.
Na pro­mo­ci­ji knji­ge u ho­te­lu „Prin­ces”, ko­ju je svir­kom na gi­ta­ri ople­me­nio nje­gov sin Ivo, autor je po­sje­ti­o­ce po­zvao da či­ta­nje knji­ge is­ko­ri­ste kao po­volj­nu pri­li­ku za is­tra­ži­va­nje i rad na se­bi.
Autor je sam pre­zen­ti­rao sva po­gla­vlja u tek­stu, ko­jih je 26, upo­znav­ši pu­bli­ku sa ne­kim za nje­ga po­seb­nim si­tu­a­ci­ja­ma ka­da mu je ži­vot „na­mje­stio iza­zo­ve” ko­ji su ga „na­tje­ra­li” na ovaj put tra­ga­la­štva.
– Go­di­ne 2010. jed­no­stav­no sam iz­gu­bio vid, čak ni­sam mo­gao da vi­dim se­be u ogle­da­lu. Tog da­na sam bio u ne­koj vr­sti ko­me. Ne­ki lje­ka­ri su sma­tra­li da sam pre­ži­vio mo­žda­ni udar. Na kra­ju je usta­no­vlje­no da mi je zbog vi­ru­sa bio po­re­me­ćen cen­tar za rav­no­te­žu. Ta­da ni slu­tio ni­sam da će knji­ga no­si­ti na­slov „Rav­no­te­ža” – ka­že autor.
On na­po­mi­nje da je ide­ja ove knji­ge da se što je mo­gu­će vi­še do­đe do ne­kih od­go­vo­ra jed­no­stav­nim sla­ga­njem istih, i da ta „sli­ka” po­sta­ne sve ja­sni­ja sva­ko­me ko do­đe u kon­takt sa njom, s ob­zi­rom da čo­vjek od naj­ra­ni­jih da­na svog po­sto­ja­nja tra­ga za od­go­vo­rom „ko je sve ure­dio i za­što”.
– Ipak, či­ta­o­ci tre­ba da ima­ju na umu da sa­mo či­ta­nje ne­će do­ve­sti do že­lje­nih re­zul­ta­ta. Vje­žbe ko­je su da­te u ovoj knji­zi su „men­tal­na gim­na­sti­ka”, pa shod­no to­me svi­ma že­lim do­bro is­ku­stvo u ra­du na se­bi – ka­že Do­br­ko­vić.
D.S.